„Žurnalist“ ― „više od samog imena“

zurnalistBesplatan elektronski magazin „Žurnalist“, koji su osnovali studenti druge i treće godine Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, izašao je prvi put novembra 2012. godine. „Žurnalist“ izlazi svakog prvog ponedeljka u mesecu, a do sada je objavljeno šest brojeva ovog mesečnika. Neke od  tema bile  su položaj Roma, odliv mozgova, abortus, desetogodišnjica atentata na Zorana Đinđića, šta je srpski brend, gde je srpski fudbal i još mnoge druge. Objavljveni su intervjui sa Ivanom Klajnom, Noamom Čomskim, Dimitrijem Banjcem, Mustafom Nadarevićem i drugima, a tema narednog, sedmog broja, biće humor. Na naslovnoj strani tog novog broja biće ilustracija Dobrosava Boba Živkovića. Redakciju čini 16 stalnih članova od kojih je većina i pre „Žurnalista“ bila angažovana u drugim medijima. Iako pokrenut od strane studenata, ovaj magazin nije namenjen samo njima. U uvodniku piše da se ovaj elektronski magazin  bavi „ne samo onim temama koje mlade interesuju, već i onima koje bi trebalo da ih interesuju“. Šta je to što bi trebalo mlade da zanima, između ostalog, objasniće nam pokretač ove ideje, urednik, lektor, dizajner „Žurnalista“ Stefan Janjić.

1. Kako je nastao „Žurnalist“?

― Ta ideja je nastala još 2011. godine kada sam bio student druge godine na novinarstvu. Tada sam pratio nekoliko blogova svojih kolega i učinilo mi se da mnogo dobrih priča jednostavno ostane sa malim brojem pregleda, nepročitano, zato što ne dolaze do šire publike. Onda sam smislio da napravim neki magazin, ali ne u vidu portala već u vidu novina koje se elektronski čitaju, koje bi omogućile veću čitanost kada te tekstove zajedno objavimo. I to je bio pilot projekat pod nazivom „Mi, žurnalisti“ koji je izlazio šest brojeva. I bio je interesantan, imali smo solidan broj pregleda, ali je problem bio u tome što su to bile priče, pesme, što nije postojalo nikakvo rubriciranje. Dakle, svako sa druge godine žurnalistike tada, mogao je da pošalje svoj tekst i da on bude objavljen. A onda smo prestali sa tim projektom jer ljudi čak nisu želeli da pišu ni na slobodnu temu. I kada smo postali studenti treće godine, zajedno sa studentima druge godine osnovali smo „Žurnalist“.

2. Zbog čega se magazin zove „Žurnalist“?

― Sad tu postoji jedan problem što postoji portal sa identičnim imenom koji imaju studenti sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, ali ja za to nisam znao niti mi je palo na pamet da se bavim plagiranjem. Ali mislim da je „Žurnalist“ postao više od samog imena. Ne bih da ga menjamo samo zbog toga što ga neko drugi ima jer nije to neka novoizmišljena reč. Ta reč postoji i video sam da postoje magazini pod tim imenom i u Rusiji i u drugim zemljama Istočne Evrope. Ali bar što se tiče samog naziva, mislim da je kod nas akcenat više na toj igri reči u kojoj su poslednja četiri slova „list“ obojena drugom bojom kako bi sugerisala da je to zaista list, a ne portal.

3. Već je izašlo šest brojeva „Žurnalista“, a u pripremi je i sedmi broj. Da li se od začetka ideje, pa do sada menjala uređivačka politika?

― Kada se osniva novi magazin, mislim da je potrebno voditi računa o tome kakve će se rubrike odabrati. Ja volim da menjam, stalno bih nešto drugačije da radim i u vizuelnom smislu i u uređivačkom. Čak sam planirao i dodatke koj bi se bavili nekim političkim temama, koje bismo objavljivali nezavisno od izlaženja samog magazina. Stalno bih nešto da menjam, ali sa druge strane, ne volim ni sam bilo šta u medijskoj sferi što je nepostojano, što se previše brzo menja. I zbog toga mislim da imamo neku tradiciju. Sve rubrike koje smo imali od prvog broja opstale su i do danas. Trudimo se da nijedna od tih rubrika ne bude prazna čak i na uštrb objavljivanja kvalitetnih tekstova. Nekad jednostavno nešto što je manje kvalitetno ili manje interesantno mora da uđe da rubrika ne bi ostala prazna.

4. Na koji način se vrši odabir tema?

― Što se tiče teme broja, to je tema koja kod nas zauzima od osam do deset strana, što znači da se opsežno istražuje. O temi broja se dogovaramo na sastanku koji organizujemo jednom mesečno ili više puta, ali se to mnogo ređe dešava. Temu broja pokrivamo u četiri do pet tekstova. Trudimo se da to budu članci, ali u poslednjem, šestom broju koji je posvećen Romima i koji je izašao 8. aprila na Svetski dan Roma, ima i zanimljivih reportaža. Dakle, dogovorimo se o temi broja, šta bi u okviru te teme svako mogao da piše. A što se tiče tema iz drugih rubrika, postoje ljudi koji su zainteresovani za politiku, oni sami predlože teme, znaju šta je aktuelno. Isto tako i za sport. U poslednjoj rubrici, koja je baš magazinskog karaktera, teme ne moraju da budu aktuelne. Tu ljudi takođe sami predlažu teme.

5. Koja je ciljna grupa ovog magazina?

― Gostovali smo u nekim emisijama, pojavili smo se na nekim portalima, podržali su nas i Udruženje novinara Srbije i Nezavisno udruženje novinara Srbije i Društvo novinara Vojvodine i često nas predstavljaju kao studentski magazin. Ali mi smo studentski magazin samo u tom smislu što ga studenti uređuju. Mislim da samom koncepcijom zaista njuz mesečnik, osim toga što imamo zaista jednu studentsku rubriku koja se zove Indeks i koja je po broju tekstova, zapravo možda i najmanja rubrika u svakom broju zato što objavljujemo samo jedan tekst, zato što bavimo se temama koje ne interesuju samo studente i na osnovu te fejsbuk grupe, vidim da nas ne prate samo studenti. U tom smislu, nismo studentski magazin.

6. U uvodniku piše da „Žurnalist“ sadrži ono što zanima mlade i što bi trebalo da ih zanima. Šta je to što bi trebalo baš konkretno mlade da zanima?

― Što se tiče tema koje mlade zanimaju, to je upravo ta rubrika Indeks koja je od vitalnog značaja za studente jer bavi se temama studentskih organizacija, studentskih putovanja, prevara u vezi sa studentskim putovanjima. I to je ono što se mladih direktno tiče. Ali mislim da mlada, školovana osoba, a „Žurnalist“ podrazumeva obrazovane čitaoce, mora da ima šire vidike, da treba da se interesuje za političku situaciju u zemlji, da nije loše da sazna nešto i o sportu, da bude upućena u aktuelnosti bez obzira kojoj društvenoj sferi oni pripadaju.

7. „Žurnalist“ obrađuje aktuelne, ozbiljne tema, a tekstovi su, da kažem, u potpunosti čitki. Zbog čega je to tako?

― Moj stav je da ne treba povlađivati niskim ukusima publike, ni u odabiru tema, ni u jeziku kojim pišemo, ali da nije greh tekst učiniti zanimljivijim. To znači da ne moramo da koristimo termine, previše stručne odrednice, anglicizme kako bismo zvučali učeno. Mislim da je „Žurnalist“ u tom pogledu čistote jezika na vrlo zavidnom nivou. Pošto svaki tekst lektorišem, trudim se da izbacim sve te nerazumljive konstrukcije, da kolegama dam recimo svoj savet kako da tekst pojednostave, da ga učine čitljivijim i nadam se da, kada prepustimo „Žurnalist“ sledećoj generaciji studenata, da će oni isto toliko pažnje posvećivati jeziku.

8. Da li ćete „Žurnalist“ u potpunosti predati sledećoj generaciji?

― Mislim da, što se tiče studenata treće godine, postoji interesovanje da i dalje budu uključeni u „Žurnalist“ i videćemo kako će se to razvijati. Ima nekoliko ljudi sa druge godine za koje smatram da su veoma perspektivni, pišu odlične tekstove i mislim da „Žurnalist“ ima kome da ostane čak iako mi odemo, ali zasad ne razmišljam o tome.

9. Da li biste ipak voleli da ostanete u „Žurnalistu“?

― Ja bih voleo zaista da ostanem u „Žurnalistu“ zato što je to projekat u kojem sam od početka i zaista mi se dopada kako se razvija, ali mi oduzima stvarno mnogo vremena. To što ja napišem svoje tekstove, sad pričam o sebi kao novinaru u „Žurnalistu“, i to što pročitam tuđe tekstove i lektorišem ih, to nije ni pet odsto posla koji ulažem u dizajn tog magazina. To je ogroman posao i bukvalno poslednjih deset dana u mesecu mogu da otpišem, to odlazi na „Žurnalist“. Moram da vodim računa o svakom slovu, da ne bude nijedne greške, da dizajnom budu zadovoljni i novinari koji su pisali te tekstove i čitaoci koji će, na kraju, čitati taj magazin. U tom pogledu mi „Žurnalist“ oduzima stvarno mnogo vremena. Ukoliko bismo našli recimo nekoga ko studira grafički dizajn ili nekoga sa Akademije umetnosti, koji bi se prihvatio tog dela posla, ja bih zaista sa uživanjem ostao u „Žurnalistu“ kao novinar.

10. Kako se finansira „Žurnalist“?

― Nemamo nikakvu finansijsku pomoć. Sada smo u procesu registracije i nadamo se da će nam to obezbediti neka sredstva. Snalazimo se tako što dobijamo, na neki način konretnu pomoć. Recimo vlasniku foruma „Burek“ se dopao naš magazin i on je odlučio da nam pokloni hosting. Jedan student, koji se bavi veb dizajnom je odlučio da nam besplatno uradi veb dizajn. Na primer, od bioskopa ili pozorišta dobijamo besplatne karte, a mi za uzvrat napišemo recenziju, kritički osvrt. Na taj način funkcionišemo, ali se nadamo da ćemo, kad postanemo udruženje, moći da dobijemo novac makar za neke potrebštine kao što su diktafoni.

11. Kada možemo da očekujemo „Žurnalist“ u štampanoj formi?

― Razmišljali smo o tome od samog početka i meni, kao neko ko je tradicionalan u tom pogledu, zaista nema veće radosti nego kad vidim svoj tekst odštampan, makar bio i na nekom najlošijem papiru, kvaliteta dnevnih novina. Međutim, za razliku od dnevnih novina, „Žurnalist“ u ovakvom dizajnu u kakvom sad izlazi, mislim da bi zahtevao zaista i skuplju štampu i skuplji papir. Potrebna su velika sredstva za štampanje i mislim da je u ovom trenutku, kada su „Novine novosadske“ na lokalnom planu prestale da izlaze u štampanom izdanju ili na globalnom „Njuzvik“, zaista neracionalno razmišljati o tome i za sad smo u elektronskoj formi.

Jovana Apić