Zorica Mršević: Osuditi patrijarhat, upotrebljavati termin femicid

bty

Istraživanje o izveštavanju o rodno zasnovanom nasilju pokazalo je porast medijskih sadržaja o procesuiranim nasilnicima, suđenjima i izrečenim sankcijama tokom 2015. i 2016. godine, rekla je prilikom predstavljanja rezultata u Novosadskoj novinarskoj školi istraživačica Instituta društvenih nauka, Zorica Mršević.

„Imali smo pojavu serijskog i stručnog izveštavanja koje obuhvata tribine, javne diskusije i autorske tekstove u nedeljnicima NIN i Vreme, u dnevnim listovima Danas i Politika, ali i u lokalnim medijima poput Pančevca. Jedan mali list imao je seriju vrlo kvalitetnih tekstova o nasilju i protiv diskriminacije“ istakla je ova naučnica.

Kvalitet je očuvan zahvaljujući opreznom izveštavanju struke, uočila je Mršević, iako su se u tekstovima i prilozima o nasilju nad ženama pojavljivale izjave poznatog kriminologa ili psihologa koji, na primer, negiraju taj fenomen.

„I dalje ima i senzacionalizma u izveštavanju, naročito ako se radi o nekoj poznatoj osobi. Ali, sve ću to da prihvatim, jer da mediji ništa ne kažu, mi ne bismo znali broj femicida ni da se u Srbiji dešava i jedan femicid“ dodaje istraživačica.

Kao pozitivnu novinu u posmatranom periodu ona uočava i izjave najviših državnih zvaničnika, premijera i resornih ministara i ministarki, kojim se osuđuje rodno zasnovano nasilje i u kojima obećavaju energične akcije za suzbijanje tog fenomena, kažnjavanje nasilnika, efikasniju zaštitu žrtava i adekvatnije postupanje institucija.

Ranijih godina često se kritički ukazivalo na odsustvo savezništva žena političarki, ekspertkinja i i aktivistkinja, navodi se u zaključcima istraživanja. Protekle dve godine ta praksa je potpuno promenjena, pa su, na primer najistaknutije izjave potpredsednice Vlade Srbije, Zorane Mihajlović protiv nasilja nad ženama, ali i o rodnoj ravnopravnosti.

Ono što je u medijima nedostajalo u tom periodu jeste „fičer“ (narativni medijski žanr sličan reportaži), osuda patrijarhata, upotreba termina femicid, identifikacija uzroka femicida i nasilja nad ženama, distance u pogledu uverenja da muškarci imaju pravo da vrše nasilje, dok se hrabri „hegemonistički maskulinitet“, navodi Mršević.

Kako bi mediji u narednom periodu produkovali još kvalitetnije sadržaje o ovom društvenom problemu, preporuka je da, između ostalog, svoju komunikacionu moć upotrebe za formiranje opšteg stava da je nasilje nedopustivo. Takođe, važno je da prate sudske epiloge poznatih slučajeva i da provere da li su ispunjena obećanja političara i javnih funkcionera.

Savet za štampu i Regulatorno telo za elektronske medije trebalo bi punu pažnju da posvete slučajevima u kojima su prekršene etičke norme Kodeksa novinara Srbije, pri izveštavanju o nasilju nad ženama, i da sankcionišu praksu objavljivanja detalja o nasilnicima, žrtvama i članovima njihovih porodica.

Međunarodnim organizacijama i civilnom društvu profesorka Mršević poručuje da edukuju novinarke i novinare za izveštavanje o rodno zasnovanom nasilju, da kontinuirano analiziraju medijsko izveštavanje i u novinarske priručnike uvrste posebna poglavlja ovoj oblasti.
Istraživanje su sprovele organizacije United Nations Development Programme (UNDP), United Nation Population Fund, (UNFPA), UN Women i The United Nations Children’s Fund (UNICEF) u partnerstvu sa Vladom Srbije i uz podršku Vlade Švedske.

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *