Nije sve još gotovo za novinarstvo u Srbiji

2

“U Srbiji jeste malo lošija situacija što se tiče medija, nego što je globalno,  ali nije sve gotovo, to je samo faza i mi studenti, ako se udružimo, pobedićemo ovu situaciju” – optimistična je studentkinja treće godine žurnalistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Svetlane Paramentić.

Ona je od nedavno i urednica rubrika politika i društvo u mesečnom, studentskom onlajn magazinu Žurnalist. To je list čija je redakcija poslednjih pet godina, koliko postoji, pokazala da je vredna čitanja, pa je nedavno i nagrađena našom Godišnjom nagradom za najboljeg mladog novinara / najbolju mladu novinarku.

Urednički tim Žurnalista, Svetlana Paramentić i njena koleginica Marija Stojadinović, koja odlučuje šta će iz oblasti kulture i sporta ući u novine, kao i prethodni urednik lista – Nikola Maticki, pričali su za sajt Novosadske novinarske škole o preprekama, padovima, malim pobedama i pet godina starijem Žurnalistu.

Za Mariju i Svetlanu nagrada je breme, jer moraju da opravdaju ono što su njihove koleginice i kolege ranijih godina stvorile, a to je sada već brend – Žurnalist. Stvaraju ga mladi, ali temama pristupaju zrelo, odgovorno, profesionalno, a ponekada zadaju zadatak i onima sa dužim stažom.

“Ja uvek navodim primer tih vatrogasaca o kojima smo pisali bez ikakvog povoda, ali kada smo počeli da radimo tu priču shvatili smo da je njima mnogo gore nego što bi iko pretpostavio i onda su dan, dva nakon toga i neki drugi ozbiljniji mediji počeli da se bave tom temom” priča jedna od ovogodišnjih laureatkinja, Marija Stojadinović.

Njena saborkinja u uređivanju, Svetlana Paramentić političkim i društvenim temama nekada mora da parira ozbiljnim, mejnstrim medijima.

“A prepreka ima mnogo, kao, na primer, to što kolege traže informacije za koje im je potreban zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, ne znaju ni kako ni šta i da li osoba od koje traže informaciju ima informaciju, da li uopšte je potreban zahtev….” navodi ona.

Studentkinja dodaje da uprkos tome uspevaju da budu relevantni, zanimljivi, da prepoznaju javni interes, pa će naredni, januarski broj doneti priču o malo poznatim problemima rusinske nacionalne manjine koja živi u Vojvodini.

Ne plaše se da se bave i temama koje, kako im se čini, “ozbiljniji” mediji izbegavaju, jer ne žele da se zameraju.

“Pisali smo o NS 2019, 2021 (projekti Novi Sad 2019 Omladinska prestonica Evrope i Novi Sad 2021 Evropska prestonica kulture), veoma kontroverznoj temi o kojoj se u gradu ne piše dovoljno, bez ikakvih tragova autocenzure smo prilazili tome, pisali smo i o problemima na našem univerzitetu i to je neki princip” uverava urednik lista od 2015. do 2017. godine Nikola Maticki, student četvrte godine Odseka za medijske studije.

“Postoji razlog zašto se to kod nas može, jer nemamo ni rashoda ni prihoda, ali mislim da je fantastično što smo se mi kao mladi novinari upustili i da je to norma koja treba da bude poštovana i drago mi je što sam učestvovao u tome i što i naredna generacija nastavlja sa tim” dodaje on.

U onome što namere, prethodnih pet godina koliko postoje, niko nije uspevao da ih zaustavi. Međutim, susreli su se sa onim što novinari i novinarke teško podnose i prihvataju – odbijanjem sagovornika da daju intervjue. To im se desilo pred parlamentarne izbore 2016. godine, priseća se Maticki, kada na intervjue nisu pristali predstavnici četiri velike stranke u Srbije – Demokratske stranke, Srpske napredne stranke, Srpse radikalne stranke i Socijalističke partije Srbije.

“To su bile neispavane noći pred intervjue i zaista obimno smo to posmatrali i nismo pristupali tim intervjuima kao neki nedeljnici ili dnevnici, zato što se oni fokusiraju na to šta je bilo pre mesec dana. Mi smo posmatrali njihove političke karijere, što je dovelo do bek kleša od strane političara, čije prošlosti možda nisu ispeglane” seća se Maticki.

To ih ne obeshrabruje da nastave dalje, kao ni nedostatak novinarske solidarnosti ili sveukupna loša ocena medijskih sloboda u Srbiji.

“Žurnalist je ta nada, da kad god se javi ta demotivacija, ljudi vide, studenti, da ipak postoji mesto gde mogu da pišem, da me niko neće sprečiti u određenoj temi i da to meni neće škoditi” misli Svetlana Paramentić koja nije podlegla komentarima kolega iz tabloidnih medija da to što radi nije dobro.

“Ja kada pričam sa nekim od mlađih kolega o novinarstvu kako bismo mi to voleli, uvek se podignemo međusobno. Nama nije cilj da ako smo trenutno u redakciji Žurnalista, samo Žurnalist izgradimo, već da se uključimo i u neke druge studentske medije i da izgradimo tu neku novu generaciju novinara koji će se međusobno i podržavati i poznavati” uverava Marija Stojadinović.

Njihovog kolegu, Nikolu Matickog obeshrabri to što “kvalitetno novinarstvo” kakvo vidi u sadržajima portala Insajder i Krik, N1 televizije, pa i kod magazina koji je uređivao, ne dovede do fid beka iz Vlade.

“Ali opet koliko god bilo tako, alternativa je da ne pišemo, a to ostavlja jednu ogromnu prazninu. Ne želim ni da zamislim šta bi bilo bez toga što radimo, tako da možda se i u tome nalazi motivacija, da samo radimo bolji posao i možda gledaoci i čitaoci budu osetljiviji na pitanja koja se tiču svih nas” kaže Maticki.

Upravo se na publiku svo troje oslanjaju i veruju da u sprezi sa kvalitetom mogu spasiti novinarstvo.

“Ono što je kvalitetno, mislim da to ljudi prepoznaju, i mi to sad znamo u teoriji, čak i ako neko bude smenjen sa posla da ljudi znaju da je on dobar u tome što radi i ljudi prepoznaju ono što je iskreno i dobro” smatra Marija Stojadinović.

“Smatram da baš mi studenti to možemo da promenimo. Možda će biti dobro poređenje protesti za “Podrži RTV” (protesti protiv prošlogodišnjih smena na Radio-televiziji Vojvodine) i “Protiv diktature” (protesti studenata protiv izbornih rezultata nakon predsedničkih izbora u aprilu ove godine), da mladi imaju glas i smatram da ipak nije sve gotovo” sigurna je Svetlana Paramentić.

“Mislim da je odlično to što se novinarstvo trenutno nalazi u izuzetno teškoj finansijskoj situaciji zato što nas tera da se potpuno odreknemo prethodnih udobnosti, a to su država i oglašivači, i ta najnovina tendencija koja u svetu već postoji i kod nas zaživljava – finansiranje putem čitalaca. Mislim da ćemo vremenom, naročito naše generacije, biti sve spremniji da platimo sadržaj” misli njihov kolega Maticki.

Sigurni su i da nema pretnji opstanku Žurnalista i da će ga “listati” i kroz narednih pet godina. Na ličnom planu sebe vide u različitim pozicijama – Svetlana u agencijskom novinarstvu, Marija snimajući video pakete, a Nikola bi mesto za sebe potražio tamo ge se spajaju multimedijalni sadržaji i pisanje.

Ukoliko i ne bude tako, za novinarstvo u Srbiji već su uradili mnogo.

Podeli:Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on LinkedIn

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *