UNICEF: država, porodica i kompanije da zaštite decu na internetu

Dan bezbednog interneta

Svakog dana više od 175 hiljada dece prvi put odlazi na internet, saopštio je UNICEF (United Nations Children’s Fund) povodom Dana bezbednog interneta, koji se obeležava danas.

Pristup internetu deci može doneti dobro, koristi i mogućnosti, ali ih takođe izložiti i rizicima, dovesti do štetnih sadržaja, poput seksualne eksploatacije, zloupotreba, vršnjačkog nasilja, takozvanog “cyberbullyinga” i mogu biti zloupotrebljene njihove privatne informacije, upozoravaju iz UNICEF-a.

Najveća svetska organizacija koja se bavi pravima deteta jasno ukazuje na to da je obaveza svakoga, uključujući i državu, porodicu, škole i druge institucije da zaštite decu na internetu. Pored toga, navode da izuzetnu odgovornost imaju i kompanije koje se bave telekomunikacijama, jer mogu da oblikuju uticaj digitalnih tehnologija na decu.

Ako pogledamo istraživanje UNICEF-a u Srbiji i agencije Ipsos iz 2016. godine, videćemo da 90 odsto dece u uzrastu od osam do 17 godina ima pristup internetu i to uglavnom sa ličnog telefona (oko 61 odsto njih).

Ta mogućnost roditeljima stvara jednu od najvećih briga jer daje prostor kontaktu sa nepoznatim osobama i dostupnost neprikladnog sadržaja.

Imajući u vidu ove podatke i našu misiju da građanke, građane i decu medijski opismenimo, trudili smo se da damo naš doprinos u borbi za bezbednost dece na internetu.

Osmisli smo edukativni serijal „Sajber svete čuvaj dete” i kroz deset epizoda, koje možete pogledati na našem You Tube kanalu, naveli potencijalne opasnosti, ali i vidove prevencije od štetnih sadržaja i zloupotreba na internetu.

Kada je reč o zaštiti podataka punoletnih osoba, veoma malo polažemo na sopstvenu privatnost, tvrdi za naš sajt Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić.

“Podatke o sebi objavljuju, a naknadno se pitaju zašto su, na primer, njihove kompromitujuće fotografije, postovi ili drugi podaci dostupni svakom korisniku interneta. Na pitanje kako se najbolje zaštititi, najbolji odgovor jeste da vodite računa o svojim podacima, jer ukoliko ih vi ne sačuvate, niko ih ne može sačuvati umesto vas. Posebno na internetu, koji je, da parafraziramo staru poslovicu – dobar sluga, ali zao gospodar” kaže Šabić i dodaje da on ne može da štiti podatke o ličnosti koje lice, sposobno da se samo stara o svojim interesima, objavi o sebi.

Ipak, svest o tome da je važno zaštiti podatke o ličnosti ide uzlaznom putanjom, ističe on.

“Poverenik je zaštitu podataka o ličnosti dobio u nadležnost sa početkom primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, 2009. godine. Ova brojka kontinuirano je rasla tokom godina, tako da je od par desetina porasla na nekoliko hiljada godišnje. Sve ovo ukazuje na nužnost daljeg podizanja svesti o značaju zaštite podataka o ličnosti, kao alata za zaštitu privatnosti u našem društvu” smatra Šabić.

Sa druge strane, donošenje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, čini se, tapka u mestu, jer je bilo najava da će biti donet još pre pet godina. To se nije dogodilo, a taj akt je i dalje na nivou Nacrta.

Poverenik je dva puta pripremao model tog zakona, organizovao javne rasprave, razmatrao komentare i sugestije i dopunjene modele (jedan krajem 2014. Godine, drugi sredinom 2017.) dao Ministarstvu pravde i Vladi Srbije na razmatranje. Nakon toga, kaže Šabić, nije usledila nikakva konkretna akcija ni Ministarstva ni Vlade.

“Tekst koji je Ministarstvo pravde objavilo na sajtu kao Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti predstavlja jedan nepotpun prevod Opšte uredbe o zaštiti podataka Evropske unije, sa dodatkom Direktive koja se odnosi na obradu podataka u oblasti borbe protiv kriminala i zaštite nacionalne i javne bezbednosti, uz pojedine autentične odredbe koje su sporne sa stanovišta Ustava i pravnog sistema Republike Srbije. Iz komentara, kako načelnog, tako i na pojedinačne odredbe, čitaocu je jasno da je reč o tekstu koji bi bio potpuno neprimenjiv u praksi” objašnjava Poverenik.

On podseća da ovu obavezu, određenu u okviru pregovaračkog poglavlja 23(sa Evropksom unijom) Srbija nije ispunila, i da je reč o pravu koje je, upravo u ovoj godini, najznačajnija tema u Evropskoj uniji, pa i svetu.

“Međutim, važno je napomenuti da nov zakon o zaštiti podataka o ličnosti ne sme da bude predmet obaveze prema nekoj organizaciji spolja, već obaveza prema društvu i svakom pojedinačnom građaninu. Nažalost, čini se da nam je čak i za zaštitu osnovnih prava neophodan zahtev „sa strane“” zaključio je Šabić.

Valentina Sigeti

Novinarka i koordinatorka projekata

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *