Javnim servisima treba jača veza sa publikom

RTS-Foto-Wikimedia-.jpg

RTS-Foto-Wikimedia-.jpg

Ojačati Programski savet, uspostaviti interni mehanizam u samom javnom servisu, uvesti Ombudsmana, usvojiti preporuke publike i prihvatiti nevladine organizacije kao partnere u bici za bolje javne servise – neki su od ključnih koraka koji bi mogli da preoblikuju javne servise u Srbiji, navodi se u izveštaju „Građani i javni medijski servisi: Modeli građanskog nadzora javnog medijskog servisa“ medijske ekspertkinje i novinarke Maje Divac.

Predsednica Programskog saveta Radio – televizije Vojvodine Maja Petrović rekla je za Novosadsku novinarsku školu da bi sve preporuke (evropske i ekspertske) trebalo sagledati, ali kao važan momenat u poboljšanju javnih servisa ističe i promenu načina na koji se finansiraju.

Pitanja u vezi sa preporukama iz izveštaja o Modelima građanskog nadzora javnog servisa poslali smo i Radio – televiziji Srbije, međutim do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili.

Zašto je u stvari Programski savet važan?

Pre objašnjenja pozicije Programskog saveta, da vidimo ko u Srbiji čini javne servise i šta sve oni podrazumevaju. Imamo ih dva – Radio – televiziju Srbije (RTS), čija je centrala u Beogradu i Radio – televiziju Vojvodine (RTV), sa sedištem u Novom Sadu, drugom najvećem gradu.
Budući da je Vojvodina pokrajina sa 26 različitih etničkih grupa, veoma je važno da RTV u svom programu ima sadržaje koji pokazuju taj kulturološki diverzitet.

RTS ima tri tv i četiri radio programa, onlajn platformu i muzičku produkciju. RTV ima ukupno sedam platformi – dva tv programa, tri radijska, Omladinski Internet radio (O Radio) i sajt.

O tome da sve platforme u okviru javnih servisa ispunjavaju svoje uloge, odnosno da rade u javnom interesu, brinu Upravni odbori, generalni direktori kao i Programski saveti. To je definisano Zakonom o javnim medijskim servisima. Savet je konkretno zadužen za praćenje nivoa kvaliteta programa kao i za zadovoljavanje interesa publike.

Zato je važno pratiti njego rad, iako je samo savetodavno telo i nema velika ovlašćenja. To je, između ostalog, i veza između prvih ljudi RTS-a i RTV-a i njihove publike.

„Ojačati Programski savet moglo bi na taj način što bi se uspostavio interni mehanizam u samom javnom medijskom servisu za sprovođenje preporuka do kojih se došlo i na osnovu javnih rasprava i uopšte na osnovu kontakta sa građanima“ kaže za NNŠ Maja Divac.
Sa druge strane, predsednica Programskog saveta RTV-a Maja Petrović smatra da bi uspostavljanjem internog mehanizma došlo do dupliranja ovlašćenja.
„Programski savet na Internet stranici RTV-a ima Inicijativu koju smo uputili građanima pre početka javnih rasprava za 2017. godinu. Ona je uvek aktuelna i zato je ne arhiviramo. Podsticanjem javnosti da bude aktivnija u komunikaciji sa Savetom osnažićemo njegovu ulogu i podići autoritet“ objasnila je Petrovićeva.

Ona je dodala da su dometi Saveta precizirani Zakonom (o javnim medijskim servisima) i da savetodavna funkcija nije nevažnog i zanemarljivog uticaja. Smatra jedino da bi postojeća ovlašćenja koja im nudi Zakon mogli više da koriste.

„Sigurna sam da moje mišljenje ne dele pojedini članovi Programskog saveta i svojim diskusijama na dosadašnjim sednicama se pokazalo da razmišljaju u pravcu većih ovlašćenja ali formalnog predloga prema organima koji biraju Programski savet nije bilo. Programski savet će ubuduće češće zasedati i svoju aktivnost fokusirati na kvalitet konkretnih segmenata programa koji se nude građanima putem javnih servisa“ rekla je Petrovićeva.

Komunikacija sa publikom

Jedan od zadataka Saveta jeste i komunikacija sa vlasnicima javnog servisa – njegovom publikom (javne servise delom finansiraju građani kroz taksu koja se plaća sa računom za struju).
Ovaj Savet sada razgovara sa građanima i građankama kroz seriju javnih rasprava u nekoliko gradova Srbije. Rasprave su otvorene za sve koji žele da podele svoje utiske o javnom servisu: o temama koje pokrivaju, nivou kvaliteta, profesionalizma, objektivnosti i programske različitosti. Članovi Saveta moraju da razmotre sve predloge, kritike i utiske, potom menadžmentu podnose izveštaj sa javnih rasprava, uključujući i preporuke. Da li će one biti usvojene zavisi od vrha javnog servisa.

Od 2015. godine održana su tri kruga javnih rasprava. Grupa autora, među kojima je bila i Maja Divac, analizirala je ceo prvi ciklus i izdala priručnik koji su dostavili svim važnim telima u javnom servisu – kao i Programskom savetu, ali to nije dovelo do bitnijih promena, tvrdi ona.

Ova novinarka smatra da nije dobar način na koji se javne rasprave organizuju i javnosti nije omogućeno da ima bilo kakav uticaj.

„Jeste došlo do malog napretka. Na primer, RTV je na svom sajtu postavio anketu [o programu RTV-a] i dao mogućnost da je građani popunjavaju online. Međutim, dovoljno je samo da pogledate kako su koncipirane te ankete, to su pitanja na osnovu kojih ne možete ništa da saznate. To su tako vrlo načelna pitanja na osnovu kojih ne možete doneti bilo koju vrstu preporuka koje bi trebalo realizovati u daljem radu javnog servisa“ primećuje ekspertkinja.

Govoreći o dodatnim vidovima komuniciranja sa publikom, prva žena Programskog saveta RTV-a, Maja Petrović vidi društvene mreže kao veoma efiksana model.
„Ali nisam sigurna da su i najpodesniji“ dodaje ona.

Uspostavljanje institucije novinarskog Ombudsmana moglo bi da bude rešenje za poboljšanje interakcije sa publikom, predlaže novinarka Maja Divac.
„Ombudsmani najčešće imaju svoje emisije, to je recimo slučaj u Francuskoj i Španiji. Jednom nedeljno, u emisiju uživo dovode se novinari, urednici, predstavnici javnosti i komentarišu se programi i načini na koje javni servis izveštava“ objasnila je Divac.

Ona misli da je britanski javni servis Bi-Bi-Si, koji ima i Odeljenje za pritužbe gledalaca, doveo do savršenstva komunikaciju sa javnošću. Kao dobre modele izdvaja i primere Francuske i Španije.
„U Francuskoj je to “medijator”, u Španiji “zaštitnik gledalaca”. Pozivaju se gledaoci da se sami snime i taj video ne sme da bude duži od dvadesetak sekundi. U njemu mogu da postave pitanje, ukažu na problem… To se onda u emituje i ombudsman o tome diskutuje sa gostima“ priča istraživačica medija.

Kada je reč o regionu Jugoistočne Evrope, Hrvatska ima sličan mehanizam, a Slovenija je počela sa tom praksom pre više od deset godina.
Ipak, pre uspostavljanja institucije Ombudsmana, javni servisi u Srbiji bi trebalo da rade na pisanju internih kodeksa i uredničkih smernica, kako bi zaštitnici gledalacamogli da ih koriste u svom radu, predlaže Maja Divac.

„Koristeći precizne smernice, Ombudsmani bi mogli lako da procene da li je
pritužba gledalaca ispravna ili nije. Skoro svaki javni servis u Evropi poseduje jedan takav vodič. Bi-Bi-Si-jeva knjiga je razrađen do detalja, stalno se inovira, i radi se decenijama. Dostupna je za prepisivanje i prevođenje i drugi servisi mogu to da koriste, samo se zatraži dozvola“ kaže Divac.

Dodaje da je RTS pre nekoliko godina radio na takvom dokumentu, ali to i dalje nije objavljeno.

Na pitanje o potrebi uvođenja Ombudsmana u naše javne servise, predsednica Programskog savet RTV-a Maja Petrović odgovara da bi sve preporuke i iskustva trebalo sagledati, ali da je primarni zadatak rad na podizanju svesti građana o ulozi i obavezama javnog servisa.
„Prvo bi trebalo usvojiti osnovno pravilo koje dolazi iz najrazvijenijih evropskih zemalja a tiče se odgovornosti građana prema finansiranju svojih javnih servisa. Većinski finansiran javni servis putem takse i pretplate od strane građana i prihoda od oglašavanja je preduslov njegovog objektivnog i kvalitetnog programa i rada“ zaključila je ona.

Pored navedenih predloga, ekspertska analiza predlaže i koregulaciju javnih servisa u kojoj bi mogao da učestvuje civilni sektor, odnosno organizacije koje se bave medijskim pitanjima i zaštitom prava gledalaca.
To je ujedno i metod koji Evropska unija u svim svojim dokumentima predlaže kada govori o upravljanju u različitim oblastima, pa i na polju javnih servisa.

Autorka: Vanja Đurić, novinarka

*Tekst je doprinos Novosadske novinarske škole Mreži Jugoistočne Evrope za profesionalizaciju medija, čija smo članica. Verziju teksta na engleskom pročitajte ovde.

Napišite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *