Audio-bajka na rumunskom jeziku.

Autorka bajke: Ana Nikolina Ursulesku
Naratorka: Ana Nikolina Ursulesku
Ilustratorka: Jovana Končarević
Produkcija: Novosadska novinarska škola

Projekat je sproveden uz podršku
Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

– – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – –

„Pismo Deda Mrazu“

Dva dana pre Božića, bilo je popodne kakva su sva popodneva sada, sa mnogo kiše i mnogo mraka – kanda je dobri Bog sakupio sav sneg u jedan džak i dooobro ga svezao pri vrhu – dva dana pre Božića, dakle, taman kad su se deca – kojih je bilo sve manje, kao i snega za Praznike – pripremala da izađu i korinđaju na ulicama Uzdina, e baš tada je Deda Mraz, čak na drugom kraju sveta, zapeo da nađe iskusnog kovača da mu potkuje irvase… I dok je on tako vršljao po dvorištu, tražeći da na sanke stavi i poslednji poklon, začuje kako neko lupa na kapiju:

– Baba Mrazice, dušo, budi dobra pa otvori, hoćeš li? Možda neki siroma’ traži za pokoj duše… – pokuša on da umili suprugu, ali mu to, izgleda, baš i ne pođe od ruke, jer se iz kuće niko nije odazvao.

– Dušica moja… Ponovo se zablentala u turske serije! – zaključi on sa uzdahom, uhvati se za kvaku i skameni se od onog što je ugledao! Jako ostareo, sa bradom do kolena koja skoro da je bila dugačka koliko i Deda Mrazova, sa stomakom tako velikim da bi u njega stale sve Baba Mrazicine palačinke, pred njim je stajao – Poštar. Isti onaj Poštar koji je pre samo nekoliko godina bio suv kao grana, jer je večito trčao tamo-amo. A sad – izgleda da mu suviše dobro ide! pomisli za sebe Deda Mraz.

– Koji te vetar nanosi kod nas? – upita, radostan što može i on da prozbori koju sa nekim.
– Nužda, dragi čiča. Posao. Nosim jedno pismo za tebe.
– Nemoj mi reći! Pismo? Pravo pismo? Napisano ručicom nekog deteta? Sa markicom i svim ostalim? Nemoj mi reći! – obradova se Deda poput deteta. – Daj ga ‘vamo!

Poštar mu ga predade i ode, jer su i poštarima Praznici. I poštari imaju supruge i decu kojima treba da ispune mnoge želje tokom Praznika.

„Dragi Deda Mraze!”

Tako je počinjalo pismo koje je Deda dobio. „Dragi Deda Mraze!” – pročita on još jedanput, dok mu je srce poigravalo a obrazi pocrveneli od radosti.

„Da znaš da sam prošle godine bio dobar. Bolji nego ove godine koja se završava; ali sam u ovoj godini koja odlazi ja naučio da čitam i da pišem, tako da se nevaljalstva više ne računaju! Da znaš da nisam namerno razbio prozor tetka Floriki i da znaš da mi nije bilo baš super kad sam mlatio Raducua, mada mi jeste bilo lakše kad sam ga dobro isprašio! I da znaš da se svi dečaci iz kvarta tuku mnogo više nego ja, ali samo kad dignu guzicu od kompjutera. Ups! Molim te nemoj da me tužiš mami da govorim ružne reči, jer je ona u njenoj kući neke reči zabranila. Na televizoru ništa nije zabranjeno, tako da nije zabranjeno ni kad ostanem sam kod kuće, samo ja i televizor.

Dragi Deda Mraze, baš je dobro što su me naučili da pišem, jer mi je utrnula ruka na tastaturi kompjutera, a ovo pismo je taaaako kul!

Mama i tata su me naučili da uveče govorim Očenaš i da ti na Božić napišem pismo, jer kažu da će mi tako biti oproštene gluposti koje pravim. Ali ja ne pravim mnogo gluposti. Drugi ih prave više od mene, tako da ja imam bonus do kog mi je jako stalo i koji neću da potrošim nepromišljeno. Jesi čuo kako kažem? Nepromišljeno. Tako kaže mama kad se ljuti na moje nastavnike, mada se na njih nikad ne ljuti kad sam ja tu, tako da ja ne znam da li smem da koristim tu reč kad je ona tu, u kući i u dvorištu.

Dragi Deda Mraze, ja ti pišem jer mama kaže da, ako sam dobar tokom godine, ti mi onda ispuniš želje. Ali da bi ih ispunio u božićnoj noći, treba da ti napišem šta želim. A ti ćeš mi to doneti lično, sa džakom na leđima. Zato ti ja sad pišem. Zato što… Hoću nekoliko stvari… i nekoliko poklona želim… ali ne znam… Mogu da tražim? Mogu? Znači, nemoj samo da me prekidaš jer ću se pogubiti…

1. Prvo bih hteo drugu učiteljicu: da bude mlada i, ako može, da ne viče na nas kad nećemo da učimo. Može da radi šta hoće u toku časa, ali da ne smeta nama đacima.
2. Već dugo želim seku ili batu, ali moji roditelji stalno čekaju neka bolja vremena, a mene ostavljaju samog sa televizorom i mačkom kad odu na posao a ja nisam u školi… a ja nisam u školi uvek kad nastavnici hoće veću platu. Jer i oni imaju decu i treba im para.
3. Hteo bih da idem svake godine na more sa mojim roditeljima, kao što su mama i tata išli kad su bili mali, iako nisu bili bolji nego što sam ja, tako mi kaže baka Ana kad dođe kod nas.
4. Pošalji mi neki dobar kompjuter, ovaj koji imam je zastareo i sva deca mi se smeju. Ova iz kvarta, mada se sa njima skoro ni ne igram otkako imam drugare na netu sa kojima pričam kada mama i tata nisu kod kuće ili kad čvrsto spavaju.

Dragi Deda Mraze, ja ti pišem na rumunskom, jer mi je mama rekla da si naučio naš jezik davno-davno, možda onda kad je Bog još hodao zemljom sa svojim svecima. Ali mogu da prevedem pismo na kompjuteru, naravno, ako mi kažeš da ne razumeš. I… Deda Mraze, poslušaj me, kupi i ti jednu raketu, jer mislim da su helikopteri prevaziđeni a današnja deca nemaju vremena za irvase, kočije i ostala čudesa u koja niko sem mene više ne veruje!

I… znaš šta, kupi i ti mobilni, otpala mi ruka otkad pišem! Lakše je pisati poruke, stvarno ti kažem!

Ja nisam neka slinava seka-persa, ja sam hrabar dečak, ali kao da mi nešto zastane u grlu i kao da suze samo čekaju da poteku kad pomislim da ćeš uskoro i ti, kad te se niko više ne bude sećao, otići kod Deda Ilije, na nebo, i da ćeš sedeti Bogu sa desne strane, odmah do anđela!
Ni Deda Ilija više ne dolazi i zvezde mu ne daju da dođe jer one ne znaju koliko on meni nedostaje!

Čeka te nestrpljivo,
(ali da dođeš što pre!)
Aurelijan kog svi zovu Lika

U crnoj noći padale su velike, srebrene pahulje.

Baba Mrazica je umorno zevnula i dreknula iz trpezarije svom mužu:
– Ta, uđi već jedared! Hajde, čoveče, sad će zora pa će anđeli da te prodrmaju jer te čeka posao! ‘Ajde, rano ustaješ i još ćeš i mene da probudiš iz najslađeg sna! Aman, čoveče, ne razvlači se više! 